Lepinja kod Šuljage za mlade i stare

Za lepinju ”sa sve” kažu da je simbol Užica. Rumena i privlačna, slasna i ukusna, prosto neodoljiva. Ko od nas nije žurio da na velikom odmoru njome utoli glad. Pomirila je ta komplet lepinja sve generacije, ni mladi ni stari joj ne nalaze manu.

Lepinja sa sve u pekari kod SsuljageZa one što je rado jedu, a malo o njoj znaju evo opisa. Nastala je u jednoj staroj zidanoj peći u pekari Šuljaga u centru grada, čiji je vlasnik Dragan Lazić. Pravi se jednostavno: omanja pšenična pogača raseče se po sredini, vodoravno se odvoji poklopac, pa unutra premaže jednim jajetom i sa malo zrelog kajmaka. Onda se peče u vreloj peći, najbolje na bukovim drvima, a kad porumeni iznose je starom drvenom pekarskom lopatom. Malo pretopa po rumenoj pogači, odozgo poklopac i eto čuvene Šuljagine lepinje ”sa sve”.

 

Uvek se pravi na starinski način, to je jedna od najstarijih tradicija koja još živi. Svakoj modi odolela i ostala omiljena. I užičke gimnazijalce je očarala, pisali su hvalospeve u gimnazijskom listu. Kažu, Šuljagina lepinja bolja je od ”Mekdonaldsa”. Ona zasiti a ne smeta, to je onaj ”dobar holesterol”.
Pre osam decenija otvorena je ta pekara na Megdanu. Tada ih je desetine bilo ovde. Ali samo je ova izdržala lomove vremena. Prvi gazda pekare je bio Vlajko Čarapić, a posle rata čuveni Radomir Šuljagić, po kome je zadržan naziv radjnje Šuljaga. Kad je Radomir ostario, posao je preuzeo Milan Lazić, otac sadašnjeg gazde Dragana, koji poslenjih dvadesetak godina gazduje pekarom. A u nju, uz Užičane, svraćaju i mnogi iz drugih gradova i turisti sa Zlatibora, da probaju jelo po kome se grad prepoznaje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *